забрљати

Serbo-Croatian

Etymology

за- +‎ брљати.

Pronunciation
  • IPA(key): /zabřːʎati/
  • Hyphenation: за‧бр‧ља‧ти

Verb

забр́љати pf (Latin spelling zabŕljati)

  1. (reflexive) to smudge face when eating (of children)
  2. (transitive) to mess up something, ruin, spoil (when working)

Conjugation
Conjugation of забрљати
Infinitive: забрљати Present verbal adverb: — Past verbal adverb: забр́ља̄вши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present забрљам забрљаш забрља забрљамо забрљате забрљају
Future Future I забрљат ћу1
забрљаћу		 забрљат ћеш1
забрљаћеш		 забрљат ће1
забрљаће		 забрљат ћемо1
забрљаћемо		 забрљат ћете1
забрљаћете		 забрљат ће1
забрљаће
Future II бу̏де̄м забрљао2 бу̏де̄ш забрљао2 бу̏де̄ забрљао2 бу̏де̄мо забрљали2 бу̏де̄те забрљали2 бу̏дӯ забрљали2
Past Perfect забрљао сам2 забрљао си2 забрљао је2 забрљали смо2 забрљали сте2 забрљали су2
Pluperfect3 би̏о сам забрљао2 би̏о си забрљао2 би̏о је забрљао2 би́ли смо забрљали2 би́ли сте забрљали2 би́ли су забрљали2
Aorist забрљах забрља забрља забрљасмо забрљасте забрљаше
Conditional I забрљао бих2 забрљао би2 забрљао би2 забрљали бисмо2 забрљали бисте2 забрљали би2
Conditional II4 би̏о бих забрљао2 би̏о би забрљао2 би̏о би забрљао2 би́ли бисмо забрљали2 би́ли бисте забрљали2 би́ли би забрљали2
Imperative — забрљај — забрљајмо забрљајте —
Active past participle забрљао m / забрљала f / забрљало n забрљали m / забрљале f / забрљала n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.